afdibani

Gay Anal Porn Videos

❤️ Click here: Analni gay sex

Ember; Melvin Ember 2004. Manželovi bylo jasné, co se děje, a i když se na jednu stranu cítil trochu méně jako chlap, na tu druhou byl rád, že měl chvíli klidu.

Openly communicate how you feel in certain situations: What makes you tense? Poenta je da anus pravi kontrakcije, odnosno da se naizmenično steže i opušta.

Pronikání do análního otvoru Pronikání do análního otvoru vyžaduje trpělivost a trénink, což se týká především začátečníků. Fisting is the least practiced of the activities, partly because it is uncommon that people can relax enough to accommodate an object as big as a fist being inserted into the anus. Retrieved July 5, 2013. Rozměry vsunovaného předmětu Co se týče maximálního průměru vsunovaného předmětu, kupříkladu penisu, análního kolíku aj. Cleaning can be overdone, however. Bez použití lubrikantu by docházelo k velice nepříjemnému a bolestivém tření, které by s velkou pravděpodobností způsobilo až natržení konečníkové sliznice. Anal sex can be a pleasurable experience for gay men. Nakon toga po završetku treba se dobro oprati kao i sve stvari koje ste eventualno uz to koristili, npr. No bitno je i reći da učestalim upražnjavanjem analnog sexa guza se tako navikne da u nju možete ući kao u vaginu pičku bez i da navlažite guzni otvor.

Rezultati Pretrage - gay pornici bez kondoma analni sex - Anální sex je mezi gayi jednou z nejoblíbenějších sexuálních praktik.

Donosimo vam sedam načina uz pomoć kojih ćete se tokom analnog seksa osloboditi svih stega i iskusiti nezaboravne. A to svakako nije nešto što želite da miksujete sa seksualnim užitkom. Zato, kako biste izbegli neprijatne nezgode, odradite malu pripremu ove regije za seks. Međutim, ovo je samo mera higijene za prolazak kroz vrata vaše zabranjene zone. Drugi deo pripreme odnosi se na tkivo oko anusa koje je jako osetljivo pa ga svaki grublji i nepromišljeni potez može oštetiti. Pre-stimulacija na ovaj način svešće mogućnost ozleda na minimum. Foto-ilustracija: Profimedia Opustite se, vaša guza je lepa Stidu nema mesta u spavaćoj sobi. Iako vaša zadnjica možda i nije baš najprivlačniji atribut kojim raspolažete, budite uvereni da je onome ko u nju ulazi u tom trenutku najlepši, seksi i neodoljivo privlačan deo vašeg tela. Zato, udahnite i opustite se. Onog trenutka kada vaš um bude spokojan, vaš anus će ga pratiti. Ukoliko ste uopšte došli do toga da želite da baš sa ovim partnerom to probate, onda poverenje verovatno postoji, a ako je tako, onda na seksualnom uzbuđenju možete zajedno poraditi. Naime, stručnjaci ukazuju na činjenicu da je anus prepun nervnih završetaka, zbog čega čini da se krv sjuri u tu malu regiju što može da priušti neslućeno zadovoljstvo i muškarcima i ženama. Međutim, uprkos onome što viđate u pornićima, pljuvačka ipak nije najsrećnije rešenje za ovo jer ona samo trenutno vlaži, ali se i brzo suši. Zato su nešto bez čega se ne kreće u ovu avanturu. Najbolja opcija su lubrikanti na bazi vode, bez veštačkih mirisa i ukusa, za koje stručnjaci savetuju da ih ne štedite. Još jedna korist od ovog saveznika vaše avanture je i ta što od njegovog nanošenja možete napraviti odličnu predigru. Partnerka će vam biti zahvalna. Foto-ilustracija: Profimedia Neka start bude spor Ovo nije trka na sto metara sa preponama koju treba da započnete žustro i sa punom snagom. Postoje situacije u krevetu u kojima je za krajnji ishod mnogo korisnije biti spor i strpljiv, a analni seks je jedna od njih. Iako vam je ona dala znak da počnete, malo zagrevanja na start liniji nije na odmet. Kako savetuje Suzan Blok, važno je da se ne fokusirate samo na jedno mesto. U stvari, sve je povezano, i ako želite da se vaša devojka konačno opusti, trebalo bi da joj smekšate celu guzu. Da li će to biti stezanje, maženje ili lupkanje, nije bitno. Foto-ilustracija: Profimedia Nađite pravu pozu Razlike u seksu su nešto sto bi svaki dobar ljubavnik trebalo da uzme u obzir. Ono što je prijalo jednoj, ne znači da će prijati drugoj ženi. Ovo je posebno važno kod analnog seksa gde prava pozicija može mnogo da vam olakša posao. U svakom slučaju, ne smete biti lenji. Jedini način da pronađete u kojoj će njoj biti najkomfornije jeste da istražujete. Foto-ilustracija: Profimedia Koristite analne mišiće Svako ko je probao analni seks reći će vam da pasivno ležanje nije najbolji pristup jer vam neće pomoći niti će vam doneti zadovoljstvo. Anus ima svoje mišiće koji, ako ih locirate i stimulišete, mogu u potpunosti da vas opuste. Poenta je da anus pravi kontrakcije, odnosno da se naizmenično steže i opušta.

Ljubavni horoskop za 2018. godinu - Vaga

❤️ Click here: Ljubavni horoskop 2018

Isto tako, u vezi s ovnom, ne smijete pokazivati ljubomoru. Vreme je odlično za učvršćivanje odnosa sa ljudima koji vas okružuju. LAV Sa Venerom na Zenitu, veze Lava tokom aprila 2018.

Ovo traje do 12. Sve to će se dogoditi s naznakom da je potrebno više komunikacije, zrelosti u vašem načinu razmišljanja i u vašim izborima. Kod parova koji su dugo zajedno može se probuditi zaigranost i raspoloženje za flertove, dosada nestaje a ljubavni život se zagreva. Venera, planeta ljubavi Blizanaca, je u harmoničnim aspektima u prva tri dana u mesecu, a nakon toga se suočava s opozicijama s Plutonom i Marsom i kvadratima s Uranom i Jupiterom.

Venera u vašem znaku, naročito tokom februara meseca doneće vam i nove emotivne prilike, ali sa aspektima koji su u ovom trenutku važeći, malo je verovatno da bi to moglo biti nešto ozbiljnije. Ovo ste dugo čekali i nećete moći povjerovati da vam se otvaraju nove ljubavne prilike. Za zauzete, bilo da su emotivne veze ili brakovi u pitanju, dolazi vreme kada se stvari moraju definisati na drugačiji način. Bićete u prilici da ulepšate vaš zajednički dom i da unesete novine i svežine u vašu emotivnu vezu. Do polovice ožujka moguća su neka ograničenja i morat ćete proći kroz mnoge trenutke unutarnje izolacije. STRIJELAC Prvi dio 2018. No, kada su srca vruća I ovakvi periodi se prevaziđu, zar ne? Najnezaboravniji znak Lav sa svojim kraljevskim držanjem u 2018. Konačno ćete moći kontrolisati vlastite emocije i držati stvari pod kontrolom.

Veliki ljubavni horoskop za 2018 - BLIZANCI 2018 počinje s visokom dozom turbulencija. Oni Ovnovi koji su zauzeti kroz čitavu godinu mogu očekivati intenzivnije osećaje, ali i povećanje strasti prema partneru.

Godišnji ljubavni za Blizance donose Vam naši astrolozi. Pročitajte kakva Vas ljubavna događanja očekuju u 2018 godini. Imat ćete priliku da jedno drugome kažete sve što mislite što će rezultirati zbližavanjem ili rastankom. Ako odlučite da ostanete zajedno, ubrzo ćete početi da planirate vjenčanje, a ako raskinete, kratko ćete uživati u slobodi nakon čega ćete upoznati osobu koja će vas oboriti s nogu. Početkom proljeća u ožujku razmišljat ćete o svojim odlukama i preispitivati svoju savijest, pošto ste neke stvari prešutjeli partneru. Travanj je vrlo buran jer sve veće nepovjerenje dešava se Blizancima u vezama i braku, pošto su u vrlo hirovitom periodu. Svibanj je u kojem ćete ipak smiriti svoje strasti i pokušati razgovarati sa voljenom osobom, za neke će i taj pokušaj biti bezuspješan. Početkom lipnja slobodni zaljubit će se u osobu koju su slučajno sreli. Drugi dio lipnja i početak ljeta, vrlo je buran za slobodne Blizance jer će cvjetati od zaljubljenosti. Na sve načine pokazivat ćete naklonost prema vašoj simpaitji. Tokom srpnja one oženjene ili Blizance u vezama, kao grom iz vedra neba pogodit će jedan susret sa osobom iz prošlosti. Tu će buknuti stare strasti, ali i razum će prevladati. Kolovoz slobodnim Blizancima daje mogućnost da konačno nađu svoju idealnu osobu. Ovo je period za njih u kojem bi mogli se i smiriti. Početkom rujna, oni koji su u vezama, preispitivat če vjernost partnera i biti ljubomorni. Dolaskom jeseni svi oni koji su još u nepovjerenju i nerazumijevanju voljene osobe, imaju priliku da otvoreno riješe taj problem. Listopad, koji je hladan, nosi i zahlađenje odnosa i za neke Blizance koji imaju veze na daljinu. Vas to neće toliko brinuti, jer vi ćete se brzo naći u nekoj drugoj priči. Tokom studenoga koji su u braku, imat će želju mijenjati stavove svoga partnera i to će dovesti do konfliktnih situacija. U decembru, oni slobodni Blizanci radovat će se jednom poznanstvu. Početak zime slobodnim Blizancima uz novo poznanstvo nosi i puno strahova, jer shvatit će da nešto osjećaju, što će i njih same iznenaditi. U početku godine u siječnju, mnogi od vas bit će nostalgični i sjetni. Sjećat ćete se nekih prošlih dana, ali sa osmijehom na licu,pa će to neke od vas i potaknuti da kontaktirate osobu iz vaše prošlosti. Veljača za one u braku nosi vrlo važne promjene, neki će planirati trudnoću ili će ona biti spontana. U periodu ožujka ljubavni život Blizanaca miran je i ispunjen.

Pricaonica.Mobi - Chatajte i upoznajte nove prijatelje!

❤️ Click here: Chat larin

Chat Vas Browser ne podrzava frames: Vi mozete dirketno otvoriti stranicu ako kliknete na ovaj link: klikni Chat eng. Na ovim Web stranicama donose se i linkovi na vanjske stranice koje nisu u sastavu ovog sitea. U slučaju posjeta tim stranicama korisnicima se ne može jamčiti zaštita podataka jer webmasteri ovih stranica ne odgovaraju za njih.

Sve će vam nekako izmicati iz ruku, činit će vam se bezveze, nećete biti dobro usaglašeni niti sa zadacima, niti s kolegama. Ideja chata je da omogući svim Internet korisnicima razmjenu mišljenja, informacija te se ujedno se i zabave.

Jednostavno, kuhanjem do struje! Društvo se ovdje svakodnevno okuplja od jutarnjih sati. Uz ovo kuhalo, osim što možeš zagrijavati vodu, možeš puniti i svoj mobitel, mp3 player, gps sustav itd. Messenger, ICQ, Google Talk itd. Oni bi mogli blokirati vaš ljubavni duh ili vas usmjeravati na određene predrasude. Namjera nam je održati dobru tradiciju chatanja i ostati centralno mjesto za druženje i upoznavanje s drugim osobama. Da bi dobro i lijepo uklizao u Larinu chat pričaonicu ; kucaj na ulaz 4 :. U nekim chatovima postoje tzv. KARIJERA: Tranziti planeta će vam sve do sredine ljeta više manje oduzimati pravu motivaciju za rad.

Larin Chat - Slušajte svoje srce, a ne njih.

BOSANSKI CHAT - Dobrodošli na portal za dopisivanje... PRAVILA PONAŠANJA: Administratori chata na www. PRIČAONA CHAT - Upoznavanje Na Chat Pricaonici Bosne, Srbije, Hrvatske - Balkan Chat Pričaone, Chatovi Krstarica - Serbia i Larin Chat Chat Srbija, Chat Bosna, Chat Hrvatska - Balkan Chat Sobe Imate li potrebu razgovarati u chat pricaonama, ovo je idealno mesto za Vas. Srpski, Bosanski, Hrvatski Chatovi za sve dobre volje. Bakin chat, dedin chat, kumov i kumin chat. NA chatu pišete lepo, npr:desi kume? A kum na chatu odgovara: evo me kume, nego ima li koja koka ovde?.. I tako se dopisujete do iznemoglosti. Lara je često na onom svom Larinom, balkanci su na svim chatovima redom, Onlajn chatovi na pricaoni chatu rade od 0-24. Tagovi: balkan chat dopisivanje, balkan chat na mobitelu, mini chat, hrvatski chat, chat balkan, chat net, chat pricaona, chat net hr, chat larin, balkan chat za mobitel, chat online, balkan chat za dopisivanje, bosanski chat, pricaona chat, larin chat, chathr net, balkan upoznavanje, chat hr mobile, zvrk chat, minichat,.

Koje probleme DataCoin rješava?

❤️ Click here: Tinder u zagrebu

Ovaj put to nitko nije tražio od mene, niti mi je išta nametnuto. Mislimo na dejting aplikacije među kojima je najpopularnija Tinder. Ako i dalje imate neke sumnje po pitanju ovakvih putnih aranžmana, preporučujemo sličnu vrstu aplikacije, rezerviranu isključivo za žene, i to za one koje žele samo partnera za put, ne nužno i partnera za život. Lea, 28 godina 7.

Radila sam od 9 do 5, imala sam trideset godina i poznavala samo jednu osobu u gradu. Želite da klikne na VAŠU fotografiju, na VAŠEM profilu za upoznavanje! Pišem kako čitam jer nitko još od zlatnog doba Elijaha Wooda tamo u '90ima nije znao pravilno izgovoriti to ime. Zeka peka kak bi se reklo.

Možda uspijemo naći i neke njegove rane crteže, pa bi o tome mogla napraviti reportažu… Komentiraj. Zadnji i zasad jedini uspjeh sam ovim kanalom imao tamo prije više od 2 godine, od onda ništa. Kako sam mu rekla da sam plesni instruktor, izrazio je želju za plesom vidi screenshot ispod. Otišle doma bijesne, ali istovremeno čak i sretne jer nismo bile sigurne sviđaju li nam se naši Tinder dejtovi. Uvjerena je da omjer tih iskustava ne bi bio bitno drukčiji da je te ljude sretala na tradicionalan način.

Svi moji Tinder dejtovi (Playboy, rujan 2017) - Otišla sam kod njega u Irsku fore radi i bio je to jedno cool druženje, ali tada su mi stvarno neke stvari postale i više nego sumnjive, a ne volim da mi netko vrijeđa inteligenciju.

DateCoin — predstavlja uslugu za pronalazak partnera na blockchainu, Ovo je prva usluga ovoga tipa koja će koristiti blockchain tehnologiju, a uz to koristi inteligentne algoritme i neuronske mreže dok MVP minimalan proizvod već imaju, a to je aplikacija Denim. Cilj projekta je izraditi jedinstvenu inteligentnu uslugu koja vam omogućuje da brzo i uspješno susretnete idealnog partnera. Koje probleme DataCoin rješava? Trenutne online dating aplikacije su u većini slučajeva neefikasne u pronalasku partnera — korisnici su uglavnom suočeni s obiljem profila slabe kvalitete ili čak lažnim profilima, nekorisnim filterima, skrivenim troškovima itd. Automatska provjera korisnika će garantirati prisutnost pravih osoba i autentičnost njihovih fotografija. A projekt će zahtijevati plaćanja samo za određene opcije bez skrivenih troškova. Cilj ovoga projekta nije napraviti još jednu dating aplikaciju, nego promijeniti osnovne temelje dating aplikacija. Lansiranje ICO-a i prodaja njihovih tokena će omogućiti kompaniji da razvije projekt efikasno te da pokrije financijske troškove razvoja i promocije proizvoda na internacionalnom tržištu. Holderi njihovih DTC tokena će imati privilegirane uvjete korištenja usluge. Zašto su DTC tokeni bitni? Investitorima koji će posjedovati DTC tokene će biti na raspolaganju specijalne privilegije kako bi mogli uistinu pronaći partnera svog života. Token će biti korišten za kupovinu usluga unutar aplikacije, jedinstvene poklone, prilagođene obavijesti itd. Tokeni će se također moći prodati na nekom drugom tržištu korisnicima koji će htjeti imati specijalne privilegije. Buy back tokena Token DTC će biti izrazito likvidno sredstvo, a kompanija najavljuje da će svaki mjesec 20% svojih prihoda koristiti kako bi otkupili dio tokena s tržišta. Tako bi se smanjio broj tokena koji cirkulira na tržištu, a samim time bi se prirodno njegova cijena povećavala. Kada će biti moguće kupiti tokene? PRE-ICO odnosno prva faza javne prodaje tokena će započeti 29. DTC token je ETC20 token baziran na blockchainu, a cijena će biti 0. Javna prodaja tokena će biti dostupna u Ožujku 2018-te godine. Minimalan iznos potreban da bi kompanija nastavila s projektom iznosi 3. U slučaju da kompanija ne uspije prikupiti potrebna sredstva, sva sredstva prikupljena do tada će se vratiti investitorima. Zašto je ovakva aplikacija potrebna? Duboka analiza dating tržišta je pokazala da korisnici preferiraju spojeve u realnom svijetu do kojih su došli uz pomoć online usluga. Digitalizacija i razvoj tehnologije povećava interes za takvim načinom pronalaska partnera. Svaki dan korisnici postaju sve više izbirljivi i zato trebamo poboljšati način na koji online dating usluge funkcioniraju i povećati kvalitetu koja se može naći na njima. Udruga za blockchain i kriptovalute — UBIK u suradnji s Crib consultingom organizira seriju od 3 predavanja. Serija predavanja pokrit će tematiku od osnova blockchaina i njegovih prednosti u odnosu na tradicionalnu tehnologiju koja se danas koristi, pregleda protokola i platformi do trenutno aktualnog investiranja u kriptovalute te kako pokrenuti ICO projekt. Treće predavanje o investicijama u kriptovalute i pokretanju ICO-a održat će se 02. PROGRAM: Treće predavanje održat će se 02. Napravit će se pregled osnovnih analiza koje se koriste u trgovanju kriptovalutama, različiti modeli investiranja, indexi, ICO, rudarenje, masternodovi… 2. Napravit će se pregled pojedinosti na koje svaki investitor treba obratiti pažnju prilikom ulaganja. Kako pokrenuti vlastiti ICO projekt? Više o predavačima: Nikica Tomašić, Blaž Bolanča i Hrvoje Magzan osnivači su Crib consultinga koji se bavi edukacijama i savjetovanjem u blockchain industriji. Dugogodišnji su investitori u kriptovalute, savjetnici na blockchain projektima te aktivni članovi Udruge za blockchain i kriptovalute — UBIK. Ako želite dobiti bolji uvid u blockchain tehnologiju, postati aktivan investitor, pokrenuti projekt na blockchainu ili se jednostavno samo bolje upoznati s ovom tehnologijom, dođite u HUB385 na seriju predavanja!

Žene imaju seks sa životinjama

❤️ Click here: Seksanje

In vsi imajo na gledalca enak učinek - naredi ga pohotnega kot hudič, medtem ko si pred zaslonom drka svojega otepača. In za ljubitelje hardcore porna, obstajajo različni fetiši in aparati za fukanje, ki se uporabljajo v vročih porno videih, da zadovoljijo gledalce. Neki kažu da se drkanje ne može usporediti s dobrim jebanjem pičke ili guze, ali što oni znaju?

Na slikama se može videti kako se par ljubi dok nose svoju uniformu za vežbanje, prenosi Miror. You will never see ads again! Luckily you can have FREE 7 day access! Ponekad vrijedi isprobati nešto novo umjesto tradicionalnog, stoga dopustite da kategorija Drkanja postane vaš izvor inspiracije i raznolikosti u krevetu!

Prema informacijma lokalnih medija, oni se suočavaju sa kaznom sada kada je snimak dospeo na Fejsbuk i šokirao ljude širom Južne Amerike. Žena završava potpuno gola, a onda sedne na muškarca koji se smestio na krevet. Watch this 1080p video only on pornhub premium. Ako niste uživali u drkanju, vjerojatno ste kurac prepustili krivim djevojkama u ruke! Postoje i brojni filmići s drkanjem s djevojkama koje tek uče ovu vještinu, ali su itekako željne naučiti, a ne boje se poslužiti ni svojim ustima i jezikom! Takođe bi mogli da budu izbačeni iz policije.

Žene imaju seks sa životinjama - Ako naši komadi čuju teško disanje, onda ubrzaju ritam pokreta i uzdižu muškarca u sedmo nebo užitka. You will never see ads again!

Drkanja- su zavodničko milovanje kurca ženskim rukama. Okretne majstorice znaju iz prve ruke kako ispravno rukovati muškarčevim kurcem i kako zadovoljiti bilo kojeg muškarca do maksimuma. Drkanja bi trebala biti izvedena s okretnošču i s dovoljno pred-uzbuđenja i vlaženja njegovog kurca. Naše kurve iz kategorije Drkanja jednostavno nemaju rivala u ovom zanatu! Ova drkanja su jednostavno neusporediva! Njihove nježne ruke čvrsto zgrabe kurac, miluju njegovu osjetljivu glavicu, a da ne zaborave na mošnju. Ako naši komadi čuju teško disanje, onda ubrzaju ritam pokreta i uzdižu muškarca u sedmo nebo užitka. Ponekad vrijedi isprobati nešto novo umjesto tradicionalnog, stoga dopustite da kategorija Drkanja postane vaš izvor inspiracije i raznolikosti u krevetu! Neki kažu da se drkanje ne može usporediti s dobrim jebanjem pičke ili guze, ali što oni znaju? Ako niste uživali u drkanju, vjerojatno ste kurac prepustili krivim djevojkama u ruke! Pronađite jedinstvenu kompilaciju drkanja u kojima su muškarci u sedmom nebu, te se sperma doslovno izvlači iz njih vještim rukama. Postoje i brojni filmići s drkanjem s djevojkama koje tek uče ovu vještinu, ali su itekako željne naučiti, a ne boje se poslužiti ni svojim ustima i jezikom! Propisno drkanje Vas može brže dovesti do orgazma i donijeti Vam intenzivniji užitak nego istrenirana uska pička. Intenzivno muzenje kurca je sve za što djevojke u ovakvim filmovima žive, a uz to obožavaju gledati partnerovo lice dok prima ovaj jedinstveni dar. Spretni ljubitelji svršavanja drkanjem očito žarko žele usrećiti svoje partnere sretnim završetkom, ali nikada ne zaboravljaju na svoje zadovoljstvo, pa se zadovoljavaju prstima tijekom drkanja i priprema za pušenje kurca dok ne isisaju sve iz njega. Osjećaju da nakon propisno odrađenog drkanja imaju pravo na svu spermu, a njihovi partneri ih rado slušaju. Djevojke pažljivo barataju kurčevima, ali ovo može biti i vrlo perverzna akcija, ovisno o tome koliko kurčeva poslužuju!

Forum Klix.ba

❤️ Click here: Badoo upoznavanje bosna

Imate 120 besplatnih lajkova ili ako želite neograničene lajkove morate nadoplatiti kroz opciju Tinder Plus ili čekati 12 do 24 h za novu rundu lajkanja 20 eura mjesečno ili 12. Ponajviše iz razloga jer smatraju da je Iskrica mjesto gdje isključivo tražite osobu za sex bez obaveza. Bez registracije, možete da postavite oglas u brojnim kategorijama: posao u inostranstvu, lični kontakti, brak u inostranstvu, sezonski poslovi, izdavanje i kupovina ili prodaja stanova i kuća.

Imaš i Tinder koji je malo jednostavniji. Zavoleli ste njihove pesme, a upoznavanjem ćete zavoleti i ljude iz BiH. Mi u svakom slučaju preporučujemo koji ima puno veću aktivnost članova 400 000 novih članova se registrira svaki dan iz cijeloga svijeta. Ukoliko sumnjate svakako možete prijaviti profil.

Korisnici vole znati s kim komuniciraju i postoji puno verifikacija za utvrđivanje stvarnog identiteta osobe. Nemojte da je izgubite jer se ona dobija samo jednom u životu. Za istinski romantični trenutak treba posetiti divni Stari most u Mostaru u suton, a za najbolji noćni život u zemlji izaći u klubove u Banja Luci - plivanje u reci narednog dana najbolji je lek za mamurluk. Cijena je 30 kn mjesečno, s obzirom na to da postoje popularnija i atraktivnija mjesta za online upoznavanje, svakako preporučujemo da pogledate i druge opcije poput Badoo-a, Twoo-a ili Tindera. Pročitajte o Badoo-u sve u našim postovima. Mi ćemo se dotaknuti najbitnijih sajtova za upoznavanje preko interneta bez registracije, ali većinom onih gdje je potrebna registracija. Nijemci ipak slavili protiv Švedske U drugom suretu 2. Opisuje se kao stranica za upoznavanje partnera za vezu ili brak. Orban je, prije nego je ponovo izabran na treći uzastopni mandat u travnju, obećao novi zakon za organizatore ilegalne imigracije, koji je usvojen sa 160 glasova prema 18. Mnogo ljudi ga koristi jer imaju opciju brze prijave preko Facebooka, Twittera i Google + profila. Najpopularniji domaći sajtovi su Iskrica i Smokva, tu se još pojavljuje i novi portal. I možeš komunicirati samo ako međusobno lajkate sliku.

Dating Bosna i Hercegovina - Danas su društvene mreže i sajtovi za upoznavanje usko povezani.

Badoo koriste mnogi jer možeš tražiti po godinama i mjestu. Profili su ok i opširni. Koriste ga i moje starije kolegice... Imaš i Tinder koji je malo jednostavniji. Pokazuje ti koliko je udaljena druga osoba. I možeš komunicirati samo ako međusobno lajkate sliku. To je sve što ja znam. I zapamti, ima svakakvih ljudi online. Badoo koriste mnogi jer možeš tražiti po godinama i mjestu. Profili su ok i opširni. Koriste ga i moje starije kolegice... Imaš i Tinder koji je malo jednostavniji. Pokazuje ti koliko je udaljena druga osoba. I možeš komunicirati samo ako međusobno lajkate sliku. To je sve što ja znam. I zapamti, ima svakakvih ljudi online. Ne vidim nikakvu korist od sajtova za upoznavanje gdje je uglavnom sve u nekoj anonimnosti i opreznosti pod strahom ko se krije iza. Na fb si manje vise bacio karte na stol i nema anonimnosti i strahovanja s kim pises. Ne znam nikoga da je upoznao osobu preko Fejs.

Zbornik Konferencija Mreza, Valjevo 2015.pdf

❤️ Click here: Sastavljanje mejla na nemačkom

Za neke opservacije je važna stvar da ij xyp predstavlja uslovnu verovatnoću da će se na izlazu pojaviti jy ako je na ulazu bilo ix. Po starom običaju, kad je u pitanju prosrpska tema, pokazuješ se pristrasnim i vrlo bezobraznim u konverzaciji sa ostalim korisnicima. Galbraith Designing your organization: using the Star model to solve 5 critical design challenges, Jossey Bass, San Francisco, 2007. Što se tiče Vikivinda, sa njim sam toliko puta pokušao smireno, ali on zaista sve otvorenije izražava netrpeljivost prema meni i sinoć kada se ovo desilo, meni se jednostavno prelila čaša.

Origin dozvoljava online kupovinu igara i njihovo preuzimanje slicno Steamu. Pa zar to ne mogu da menjaju samo admini?

Koliko sam shvatio posle, ovo nije ni bitno za rad navigacije jer to samo omogucava unos glasova i POI-a. Baš me briga šta ćete u nastupajućim nedeljama čitati od piskarala koji su se besplatno tamo častili, Sendi Lejn ima grozan restoran. Fadil Novalić - Departman za računarske nauke, Univerzitet u Novom Pazaru VII Naučni skup Mreža 2015. Ipak, oduvek me je zanimalo sledeće: kako su uopšte kog đavola ušli u Evropu? Lične zamenice Izuzetno je važno da upotrebite pravu ličnu zamenicu.

Jeremy Clarkson - Svet Po Klarksonu - U oba slučaja za svaki par klastera tražio se najbolji potez premještanja čvora iz jednog u drugi klaster. Međutim, ako odluči da mi se obrati lično, zamolio bih ga da to uradi na normalan način i bez ličnih napada.

Dve stvari mi u vezi s tim deluju čudno. Do ručka mi je već bilo toliko dosadno da sam odlučio da okačim nekoliko slika. Pa sam tako našao čekić, a kasnije je došao majstor da prekreči zid na onim mestima gde sam ga uništio. Zatim sam pokušao da popravim elektronske kapije, koje rade samo u mesecima koji imaju slovo O. Baš sam počeo da radim na šporetu na drva, koji se pokvario na Božić, što nije ništa neobično za njih, kad me je žena povukla za uvo, odvukla me u stranu i objasnila mi da inženjeri obično ne provode slobodno vreme u pisanju, pa tako ni pisci ne bi trebalo da majstorišu kad imaju slobodne dane. Skupo je, a može biti i opasno, rekla je. Imamo u trpezariji neke lampice koje bi trebalo da projektuju zvezde na stolu kada se upale. Zato sam kupio selotejp i odjednom je moj život dobio smisao. Izdubio sam brazde na kuhinjskom podu od neprestanih obilazaka frižidera, nadajući se bez ikakve osnove da ću u njemu zateći tanjir sa hladnim viršlama koji mi je nekako promakao tokom prethodnih 4. Poveo sam celu porodicu u neku prodavnicu sa raznim drangulijama u kojoj su se mirišljavi štapići toliko jako osećali da mi je bilo muka. Sledećeg dana, i dalje blago mirom mirišući na fioku sa donjim vešom Delije Smit, odlučio sam da kupim starinski kancelarijski ormar. Ali nakon debakla sa podnoškom, moja žena je rekla ne. Zato mi se učinilo da bi najprikladnije bilo da se od nečeg razbolim. Znam da je teško prizvati rane u predelu genitalija niotkuda, ali uz malo napora možete da se prehladite, a ako dovoljno kukate, prehlada može da prođe i kao grip. Dosada vas navodi da zovete ljude koje niste videli osamnaest godina, da biste se na pola razgovora setili zašto ih tako dugo niste videli. Dosada znači da počinjete da čitate ne samo kataloge iz kojih možete poručiti stvari poštom već i reklame koje ispadaju iz poštanskog sandučeta. Zbog dosade ljudi postaju poluludi, uzimaju pušku i počinju da divljaju u lokalnom tržnom centru, a znate kuda to može da ih odvede. Dan uoči Božića sedeo sam u metrou pored tipa koji je, kad smo krenuli sa Padington stanice, pozvao ženu i rekao joj da je gotov, da je otišao u penziju i da je odsad pa nadalje njegov život samo njegov. Provešće par meseci kod kuće, lomiće kućne aparate i cevi i ubiće sve živo u bašti, a onda će jednog dana prihvatiti poziv na partiju golfa i to će biti to. Njegov život biće završen mnogo pre nego što zaista prestane da diše. Delovao je kao baš fin tip. Ili, šta kažete na pecanje? Podozrevam da je odgovor:,,ne mnogo. Naravno, mogao sam da ga ponovo postavim na mesto, ali čudno je to kako, kad nisi zauzet, nikad nemaš dovoljno vremena ni za šta. Napisao sam pismo i još nisam našao dovoljno vremena u toku dana da ga stavim u kovertu. Doduše, to bi moglo da ima neke veze sa činjenicom da sam prošlog utorka proveo osam sati u kupatilu. Izgleda da Britanci imaju duže radno vreme od svih drugih naroda u Evropi, a ljudi strogih izraza lica uvek nam govore da to izaziva stres i srčane bolesti. Prošle nedelje se javila slična reakcija na vest da je broj ljudi uhvaćenih za volanom u pijanom stanju u periodu pred Božić porastao za 0,1 procenat. Ti ljudi nam dalje govore kako će mobilni telefoni spržiti uši našoj deci, kako ćemo u nogama imati trombozu od predugih letova i kako je meso ubica. Oni žele da stave tačku na smrt — ali to nije sve. Dok smo snimali moju tok-šou emisiju, svake nedelje bi neko prosuo hranu na pod i svake nedelje bi snimanje moralo da bude prekinuto da se hrana obriše. Siroti producent je dobio formular veličine Luksemburga sa gomilom pitanja vezanih za ispitivanje opasnosti u koju ću upasti. Smatram da vredi preduzeti ovaj rizik, ali moje mišljenje nema nikakvog značaja jer su ovih dana moj život i način na koji ga živim u rukama ljudi koji paze na zdravlje i bezbednost. Svako zna da pripadnicima američkih snaga nije dozvoljeno da obaraju svoje helikoptere. Nakon debakla u Somaliji 1993. Pa čak ni u ratu. To se sada proširilo i na Britaniju. Siguran sam da ste čitali o oštećenjima sluha koje mogu izazvati viši narednici kad viču na vojnike, ali to nije kraj nevoljama. Kada sam prošle nedelje obišao bazu Kraljevske avijacije u Henlou, prilično sam se iznenadio videvši da je neko zadužen za zdravlje i bezbednost nalepio na oglasnu tablu poster sa upozorenjem za pilote borbenih aviona da će ih alkohol učiniti agresivnim i nasilnim. Sada je pažnja usmerena na britanske zalihe projektila sa osiromašenim uranijumom, koje su ubedljivo najbolji način da se probiju oklopi neprijateljskih tenkova. Jedini način da osiromašeni uranijum prodre kroz kožu jeste da vas neko upuca metkom koji je od njega napravljen. Istina je da može da uđe u telo kroz pluća, ali pošto je za 40 posto manje radioaktivan nego uranijum koji čini sastavni deo zemlje, malo je verovatno da može da napravi ikakvu štetu. Međutim, zaista mi je čudno što će Ministarstvo odbrane ispitivati samo vojnike koji su služili na Kosovu, a ne i one koji su bili u Zalivu, gde je upotrebljeno trista tona osiromašenog uranijuma i gde je alfa radijacija imala više vremena da obavi svoje. Kakvo je to samo gubljenje vremena. Zato evo saveta za vas. Ukoliko neko okleva kada ga pitate za put, pa čak i ako mu senka zbunjenosti makar i na sekundu pređe preko lica, nagazite gas. Ali ni to vam neće biti od pomoći jer vi tada već nećete slušati. Kada su Rimljani izvršili invaziju na Britaniju, krenuli su kući da proslave, pa ih nije bilo 80 godina. Krajem trinaestog veka, Edvard Prvi Dugonogi imao je žene koje su vodile njegovu vojsku po kraljevstvu zato što su žene umele da saslušaju i zapamte uputstva, dok muškarci to nisu bili u stanju. Ovo sam u stvari sad izmislio. Nisam poslušao glas u glavi koji mi je govorio da se čistim odatle, niti sam slušao kada je čovek počeo da mi objašnjava sve o najnovijem tipu Sonijevog laptopa u čijem imenu ima toliko samoglasnika da ga je nemoguće izgovoriti. Ja vrlo volim računare i dovoljno se razumem u njih da pošaljem i-mejl, napišem priču i pronađem maloletne tajlandske transvestite. Kao kada vam, na primer, ponude da birate između Windows-a 2000 i 98, vi biste izabrali veći broj. I tako sam ga ja na kraju kupio… i sada mi se čini da je pokvaren. Naravno da sam mogao računar da odnesem nazad u radnju, ali oni će videti da sam tražio maloletne tajlandske transvestite i to će biti neprijatno. Mogao bih da pozovem prijatelja, ali taj poziv bi bio uzaludan zato što sam, kao muško, samo jedan veliki ego obmotan kožom i ukoliko bi on znao kako da se problem reši to bi me malkice povredilo. Tako da neću ni da slušam. U ovoj fazi, neka žena bi uzela uputstvo za upotrebu, ali u ovome i jeste najveća razlika između polova. Zaboravite maženje posle seksa. Koja je to dosada. Ovo mi je svakako od koristi kada igram društvene igre. Kada prelazite iz Švajcarske u Austriju, može se desiti da umesto granice ugledate samo ležećeg policajca i može vam se učiniti da na carini nema ni žive duše, ali ma šta da se desi, obavezno stanite. Često sam se pitao šta bih uradio u ovakvoj situaciji. Da li bih dopustio da me podvrgnu mučenju ako će to spasiti moje kolege? Sramota me ja da kažem, ali otprilike tri sekunde. Konfiskovali su mu pasoš, a onda su primetili da ništa od njegove opreme za snimanje nije prijavljeno na carini pri izlasku iz Švajcarske. I tako smo podigli ruke uvis, i znate šta? Stražar nije ni okom trepnuo. Postepeno smo se navikli na sve ređe smetnje pri putovanjima u inostranstvo. Jedino po čemu možeš da primetiš da si prešao iz, recimo, Francuske u Belgiju, jeste to što put odjednom postaje skroz neravan. Ali u Austriji su stvari sasvim drugačije. Ovde nećete videti debeljka koji otaljava posao čekajući penziju. Naš čovek na putu iz Sent Morica ka Inzbruku bio je vitki mladić u punoj spremi olujnog vojnika i izgledao je kao da ne vidi nikakvu 18 razliku između Engleza i Turčina ili Slovena. A tu bi čovek stvarno mogao da se zapita. Kako je stražar znao kuda sam se ja zaputio? Nismo ni u jednom trenutku pomenuli odredište, a on je ipak znao. Brinulo me je to dok sam vozio dalje sve dok nisam stigao do najdužeg tunela na svetu. To je takođe bilo zabrinjavajuće, pošto tunel nije bio označen na mapi. Nešto se dešava u Austriji. Rekli su celom svetu da je vođa Partije slobode izašao iz politike, ali kako možemo biti sigurni da je otišao jednom za svagda i da se neće vratiti? Setimo se da su ti ljudi prevazišli i same majstore obmane. Mislim, uspeli su da ubede ceo svet u to da je Adolf Hitler bio Nemac. Ovaj tekst vam pišem iz svoje sobe i nadam se da ću ga poslati Sandej tajmsu imejlom, ali svaki put kad pokušam da se ulogujem stižu mi poruke da je to nemoguće. Možda je to zbog toga što je Haker gore na tavanu gde posmatra besprizorne slike lanaca i noževa, ili je možda zbog toga što neko motri na mene. U svakom slučaju, hvata me nervoza kad samo pomislim na to kako ću da prokrijumčarim ovakav tekst kroz carinu sutra kad stignem na aerodrom. Pokušaću da nekako to izvedem pomoću mobilnog telefona i nadam se da će ove reči stići do vas. Bilo kako bilo, ja sam oduvek želeo da vidim Bell X-l, prvi avion koji je leteo brže od zvuka, tako da sam se prošlog vikenda uputio ka muzeju Smitsonijan u Vašingtonu. Ovaj izlet i nije bio sasvim uspešan, jer je pomenuti X-1 bio zamotan u onu plastiku sa mehurićima i smešten u delu muzeja koji je zatvoren zbog renoviranja. Ima onih koji misle da je Amerika isto onako raznovrsna kao Evropa — ne mogu biti manje u pravu, a Vašington DC je najgori od svega. Nikada nisam kapirao da on nije deo nijedne države. Osnivači Amerike smatrali su da će se u suprotnom druge države osetiti uskraćeno — i to je veoma plemenito od njih. Još jedna odlika koja je zajednička Havani, Pekingu i ovom gradu jeste izuzetan osećaj za preterivanje. Centralna gradska oblast prepuna je golemih i bezličnih građevina koje su izgrađene na nepreglednim prostranstvima, a koje čuvaju agenti tajne službe, neverovatno plave kose i u ogromnim Sevroletovim džipovima. Na samo tri bloka od Kapitol Hila nabasaćete na oblast gde 70 procenata stanovništva čine plaćene ubice, dok ostalih trideset odsto čine upucane žrtve. Ovde znaju za samo jedan kanon, a to je Pahelbelov kanon u D-duru. Lepo mi je bilo kad sam čuo da svira u holu mog hotela. Mada, šta Amerikanci znaju o Vijetnamu? Pa, sigurno više nego o Francuskoj. Ah, pa onda je sve u redu. Ono što nije bilo u redu bili su ljudi koji su tamo doručkovali. Stoga što svi ovi ljudi istih interesovanja žive zajedno učaureni, oni delaju u zabludi da je ono što rade na neki način važno. I šta tu nije u redu, možda ste se zapitali. Kada Piter Mendelson nije mogao da se seti da li je obavio jedan telefonski razgovor, morao je da podnese ostavku i ovaj događaj je dobio tretman kao da je nešto najvažnije što se ikada desilo. U Vašingtonu ne možete ni neboder da izgradite, jer sve zgrade moraju biti niže od Vašingtonovog memorijala. Ali kada stigoh tamo, prosto nisam mogao da verujem svojim očima. Svuda naokolo bili su televizijski reporteri koji su svojim gledaocima otkrivali neki beskoristan podatak koji su načuli sinoć dok su klopali autentičnu etiopsku pastu. Mogu ili da umru od duboke venske tromboze ili da umru od raka koji izaziva radijacija u gornjim slojevima atmosfere pri reakciji sa aluminijumskom ljušturom aviona. Ukrcao sam se u avion na Hitrou i užasnuo sam se kad sam shvatio da će u mom delu kabine sedeti nekoliko desetina penzionera koji su krenuli na organizovani odmor. Ali sedište do mog bilo je prazno. Pa koga li ću dobiti za suseda? Molim te, Bože, samo ne onu devojku sa bebom koju sam video u čekaonici pred ukrcavanje. Nema ničeg goreg od toga kad sediš pored devojke sa bebom na dugačkom letu. A onda su me prebacili u prvu klasu. Nisam zastao ni da upitam zašto. Samo sam u trenutku ugrabio priliku kao da mi je to slamka spasa, prešao napred, smestio se i otvorio knjigu. Nažalost, ispostavilo se da je to najgora knjiga na svetu. Čim je usamljeni američki marinac zbrisao čitavu francusku diviziju sam samcit, odlučio sam da je ipak bolje da odgledam film. Ne možeš čak ni da pričaš sa stjuardesama jer će pomisliti da pokušavaš da ih muvaš, a ne možeš da pričaš ni sa stjuardima, iz istog razloga. Moj telesni sat otkucao je vreme za čaj, ali na ručnom satu sam već bio pomerio vreme, a po njemu je bio pravi čas za čašu vina. Posmatraću ovaj prenaseljeni svet u kome živimo. Ali, izvinite, moliću, šest sati neće biti gradova, neće biti ljudi niti će, uprkos mnogim suprotnim tvrdnjama, biti pokazatelja globalnog zagrevanja. Čekao sam u redu sat vremena dok su Amerikanci koji kontrolišu pasoše, dosta loše raspoloženi jer ih posao sprečava da jedu, režali na babuskere; a onda sam shvatio da nemam više vremena. Znam da nije trebalo da me to iznenadi. Hiljadu puta sam čuo kako se ljudi rađaju kao homoseksualci i kako to nije nešto što se dešava zato što je devojka previše grdna da bi privukla nekog momka. Pokušao sam da čitam knjigu, u kojoj je sada junak šibao i lemao celu američku mornaricu, koristeći pri tom samo jedne merdevine od kanapa, ali nikako nisam mogao da se koncentrišem. Neki čovek je odneo moja dokumenta u prostoriju iza carine i vratio se deset minuta kasnije sa gumenim rukavicama na rukama. Verujte mi, ne biste želeli nikakav pretres intimnih delova tela nakon dvadesetsedmočasovnog putovanja. Na letu sam još jednom doručkovao, pročitao sam svoju odvratnu knjigu do kraja, a sutra se, nakon samo 36 sati u Velingtonu, vraćam kući. Je F ovako živi džet-set? Sine se nisu raspale. Ali, naravno, danas više ne postoje nesrećni slučajevi. Jesen je bila prilično vlažna, kao što se sigurno sećate, te se zbog toga desilo da su se mnoge reke izlile. Ali, to nije bilo Božije delo, niti kakav nakaradni hir prirode. Osim toga, nikome nije dozvoljeno da tek tako umre. Na primer, Džordž Karman, kraljevski savetnik, umro je u sedamdeset prvoj godini, što baš i nije malo. Ljudsko biće, posebno ako je muškog pola, programirano je da se izlaže opasnosti. I dalje žudimo za naletom adrenalina, za blaženstvom endorfina i ushićenjem usled povećanog dopamina. Kada nam govore da brzina ubija i kada apeluju da usporimo, isto je kao kad bi nam poručili da zanemarimo gravitaciju. Rekli su nam da kreda za bilijar izaziva trovanje olovom i da novi centi sadrže nikl koji može da napravi plikove na koži. Pa odakle potiču sve te gluposti? Iskren da budem, uvoze se iz Amerike, gde su naučnici sada zabrinuti da bi se Plejstejšn konzole poslate u Irak mogle povezati međusobno i obrazovati neku vrstu primitivnog superkompjutera. Umesto da slegnu ramenima kada uragan prozuji Floridom, ili neki tornado razbuca Oklahomu, oni zahtevaju od vlade da uradi nešto po tom pitanju. Samo jedan odgovor imam da ponudim. Ako im rizik i podsticaj nisu potrebni, onda su sigurno genetski deformisani. Postoji i jednostavniji način da se to iskaže. Ovo mene dovodi do ludila jer sam se uvek dičio time da mogu da preživim u inostranstvu i do celih mesec dana, a da ponesem sa sobom samo ručni prtljag. Drugi dan ih nosite sa prednjom stranom pozadi, treći dan izvrnute naopako, a četvrti dan sa prednjom stranom pozadi i izvrnute naopako. Zatim imamo i telefonske linije, što ranije nije bilo od velike važnosti. Izbacili su evro, što znači da mi neće biti potrebna budža od novčanika u kojoj se nalaze različite valute. Isto tako je veoma teško i sa saobraćajnim znacima. Baš pre neki dan kada sam po Cirihu tražio autoput A3 koji vodi za Sent Moric, naiđem na plavi znak koji kaže da skrenem levo i na zeleni koji kaže da skrenem desno. U Švajcarskoj nije tako. A liftovi: zašto nema nekog standardizovanog slova koje označava nivo na kome se nalazi recepcija? Australijski tip klozeta, na primer, očigledno je dobra ideja. Imate jedno kratko ispiranje za malu nuždu, a onda i pravu Nijagaru koja odnosi čak i najtvrdoglavije ostatke velike nužde. Uzmimo za primer carinske službenike. U Nemačkoj vas hipik pištoljem bocne u grudi, a bog neka je u pomoći svakome ko pokuša da izdejstvuje da mu u Francuskoj overe karnet. Pokušao sam ovo prošle nedelje, ali se čoveku koji je sedeo za pultom nije dalo. Bilo bi takođe korisno i kada bismo mogli da pronađemo univerzalnu žrtvu za šale svih Evropljana. Mi imamo Irce, Šveđani imaju Norvežane, Holanđani imaju Belgijance i tako dalje. Ne, samo ne Velšani. Prošle nedelje u Austriji za večerom je sedelo šesnaestoro ljudi i stvarno smo bili raznovrsni kao buket cveća. Mi smo Nemcima objašnjavali viceve, Francuzi su odabrali vino, Italijani naručili hranu, Austrijanci pričali sa konobaricom, a Holanđanin je čitavo veče pokušavao da spreči Šveđanina da se ubije. Pokvarila ga je samo jedna stvar. To je, u sred našeg cvetnog aranžmana sačinjenog od ruža, bugenvileja, runolista i lala, bila džinovska sekvoja: Amerikanac, koji se žalio na pušenje i tobož se nakašljavao da nam pokaže kako mu smeta. Naravno da je predstavljao idealnu žrtvu za sve naše pošalice, ali ne smemo da zaboravimo da dolazi iz federalne supersile gde su sve utičnice za struju iste. S jedne strane, društvo ne može da funkcioniše bez iskrenosti, te stoga svako zna da je ispravno ponuditi svoje usluge tužilaštvu. A s druge strane, prijateljstvo bi trebalo da predstavlja neraskidivu vezu koja ne može da opstane bez odanosti. Elem, dugo sam i duboko promišljao o ovom problemu jutros dok sam se tuširao i doneo zaključak da bih ja procvrkutao kao ptičica. Prijateljstvo nije nikakva neraskidiva veza. Ono je poput džinovske peščane dine koja je samo naizgled ogromna i postojana, a onda se jednog dana prosto probudiš i shvatiš da je više nema. Negde početkom osamdesetih provodio sam gotovo svaku subotu veče sa istim krugom prijatelja u jednom baru u podrumu neke zgrade u Kings Roudu koji se zvao Kod Kenedija. Da je bilo ko od njih bio optužen da je iskopao šankeru oči kosilicom za travu, ja bih rekao policiji da sam u to vreme bio mrtav i da ne znam ništa. Čak bih i preuzeo krivicu na sebe, da je do toga došlo. Kako je do toga došlo? Kad sam se poslednji put pozdravio s njima, verovatno sam zapravo mislio da ću ih sve ponovo videti već sledećeg vikenda. Nije da smo se posvađali oko nečega, niti su oni pustili brade i odselili se u Katmandu. Takve stvari se stalno dešavaju. Evo u čemu je problem. Izlazak podrazumeva da moraš da ustaneš, presvučeš se, nađeš bebisiterku, raspravljaš se oko toga ko će da vozi i propustiš Holbi Siti. A iskren da budem, nisam spreman to da radim više nego jednom nedeljno. A onda, kako se dan sastanka približava, vučem se po kući i sanjarim o sumi koju bih platio bilo kome ko bi se pojavio na vratima i ponudio mi otpust iz zatvora sa oslobađanjem od krivice. Jednom sam stigao čak do 25. I, naravno, što vreme više prolazi, to teže postaje obići ljude koje nisi video sto godina. Toliko sam postao očajan zbog te prijateljske stvari da sam nedavno zamolio ženu da ne ubacuje nove ljude u adresar, Ne zanima me koliko su fini. Ideja mi nije prošla dobro, pa smo postigli sporazum. To nije nimalo lako. Znam jednog tipa koji se zove ime i adresa ostaće nepoznati zato što sam kukavica i kojeg zaista ne želim više nikada da vidim. I još gore od toga. Kada bih ga video na ulici kako mi ide u susret, pravio bih se da sam gej i pokušavao bih sve vreme da ga uhvatim za genitalije sve dok ne bi otišao. Ali uprkos tome, dok sam tako oklevao sa korektorom u ruci nameračenim na ime ove užasne dosade od čoveka, u glavi mi je odzvanjao njegov glas, a zvučao je kao Hal u Odiseji u svemiru 2001:,,Ne čini to, Dejve. Jesam, upravo sam se vratio sa Barbadosa, ali ne, nisam odseo u Viner Centralu, nedavno ponovo otvorenom hotelu u kompleksu Sendi Lejn. I ko će, dakle, izbaciti na sto toliki novac samo za dva čista čaršava i kroasan? Dejvid Seinzberi sigurno neće. On je odsedao u obližnjem hotelu. A nisu ni Rauzingovi, koji su vlasnici kompanije TetraPak. Naravno da sam morao da vidim kako je, a pošto ne možete tek tako da uđete i pronjuškate, morao sam da zagrizem metak i rezervišem sto za večeru. Kada tamo stignete, vratar vas odvede do žene za prijemnim pultom, koja vas odvede do čoveka koji vas dovede do vrata restorana, gde vas jedan čovek odvede do drugog čoveka koji vas odvede do mesta na koje ćete sesti. Ili bolje reći, tako bih se osećao, ali, nažalost, još uvek sam bio na kapiji, na zadnjem sedištu taksija, a u mene je piljio čuvar kome su uši spiralno uvijenim kablom bile pripojene za leđa sakoa. On je verovatno smatrao da zbog toga izgleda kao agent FBI-ja, ali zapravo je samo izgledao kao da je gluv. Nakon toga mi je rečeno da nije lepo što sam došao taksijem i da je zaista trebalo da dođem normalnim autom. Sto bi značilo da treba da ga kupim. A to bi bilo još skuplje nego da sam se okrenuo i otišao kući. Otišao sam da vidim ljude. Tako da možete da zamislite kakvo me je razočarenje ophrvalo kada sam shvatio da restoran nije preplavljen zlatnim cipelicama pripadnika britanske aristokratije na odmoru, pa prošaran sa nešto bučnih Njujorčana. Desno od mene sedeo je jedan www. Sa moje leve strane sedeo je Muškarac u belom smokingu. Bio je sa svojom 35 ženom, Silvijom, sa kojom nije prozborio niti jednu reč. Ispostavilo se da smo na tanjiru dobili patrljak nečega što je izgledalo kao usoljena govedina, ali bilo je toliko tanano da je zveckalo kada se lupne nožem. Pokušao sam da ga ogrebem viljuškom, a onda i kašikom, ali ni jedno ni drugo mi nije uspelo, tako da sam na kraju odustao i jednostavno polizao tanjir. A onda je stigla voda. Kada smo naručili vino, uz njega je išla prava predstava, sa sve pevanjem i igranjem, ali izgleda da je to bila samo uvertira za glavni događaj. Ali to bi bilo tek blago budalasto. Umesto toga, on mi je sipao jedan gutljaj u čašu da degustiram. A onda smo dobili račun, što je bilo najsmešnije od svega jer je, kada se prevede na engleski novac, iznosio 220 funti. Samo je salata od jastoga, kao predjelo, koštala 32 funte, a za te pare bih očekivao da prokletinja ustane s tanjira i izvede kulturno- umetnički program. Umesto toga, samo je ležao, kao pravi mrtvi zglavkar. Baš me briga šta ćete u nastupajućim nedeljama čitati od piskarala koji su se besplatno tamo častili, Sendi Lejn ima grozan restoran. Kad bi vam neko dao sve novce na svetu i tražio od vas da osmislite kako bi izgledao najgluplji restoran na planeti, ne biste mogli ni upola ovako dobro to da uradite. Međutim osim toga, ovo je dobra stvar. Svako letovalište trebalo bi da ima jedno ovakvo mesto, mesto koje je ogromna crna rupa koja usisava baš one ljude koje mi 36 ostali želimo da izbegnemo. U početku me je pomalo brinulo to što nisu bili preterano zainteresovani da odgovore tačno na pitanja, ali brzo sam, naravno, shvatio o čemu se radi. To me je nasmejalo. A onda me nateralo da se zamislim. Čak i ako izostavimo milijardere iz jednačine, ko danas zapravo želi da bude milioner? Gledaš one sirote dušice na televiziji sa Krisom Tarantom, dovlače se do sredine scene u neupasanim košuljama i užasnim cipelama, pa pričaju kako će, ako osvoje glavnu nagradu, kupiti ostrvo i preseliti se na njega zajedno sa Meg Rajan. Proste činjenice su sledeće. Svakoga dana u ovoj zemlji pojavi se pedeset novih milionera. Kada je Amerikan Ekspres Lansirao svoju plutokratsku crnu karticu, početni tiraž od 10. Prema podacima Poreske uprave, više od 3. Pa zašto ste onda jutros čuli sebe kako naglas mislite? Zašto nebo nije sasvim preplavljeno Lirdžetovim poslovnim avionima i helikopterima? Kako to da vaš pas nije šćućuren ispod stola u strahu da bi neko mogao da pokuša da ga pretvori u krzneni kaput? Zašto nisu svi oženjeni sa Meg Rajan? E sad, koliko više, to je pitanje. Viv Nikolson je zaradila 152. Hoću reći, gospodin Bler će se poslužiti sa 40 posto, posle čega će vam ostati tri miliona, što postaje dva i po miliona nakon što odvojite nešto sa strane za školovanje dece. Onda kupite veliku kuću u unutrašnjosti, posle čega vam ostane milion u novcu, što zvuči sjajno. Ali, čekajte malo: sada ste postali deo takozvanog superbogatog društva, tako da možete da zaboravite na letovanja na selu. Divno, ali radite to dvadeset godina po ceni od 50. Podozrevam da vam za život pun jahti i helikoptera, pomoću kojih ste sad u Veneciji a minut kasnije na Sen Kitsu, ipak treba deset miliona. Stoga ja imam novu ideju za televizijski kviz. Problem je, naravno, u tome što se niko ne bi prijavio. Nismo mi čak ni programirani da do te mere uživamo u zabavama. Kada ste bili mali, voleli ste svog medu i svoju mamu, ali ostala deca su za vas bila neprijatelji. Tek što ti skinu pelene, a već si upao u ružičnjak gde te majka slavljenice pronađe u zoru sa nosem u blatu. Sve vam ovo spominjem zato što sam pre tri nedelje dobio savršenu bolest. Veoma sam uživao, ali u sred popodneva moja žena se umorila od toga da se penje uz stepenice i donosi mi prepeličija jaja i čorbicu od pečuraka, pa mi je, s rukama na bokovima, što žene rade kada im muževi nisu previše bolesni, rekla da bi trebalo da ustanem i organizujem joj zabavu za četrdeseti rođendan. Mislio sam da će rešenje bilo jednostavno. Pisati velikim štampanim slovima i koristiti engleski jezik. Stampar se poprilično prenerazio kada sam mu tražio kartice. Sledeći problem javio se kod odabira stila za oblačenje zvanica. Pošto mi je preostalo samo dve nedelje, pozvao sam organizatora zabave da mi pomogne oko samog događaja. To košta samo 170 funti. Na šta vi kažete dobro. Kada je stigao predračun, stvarno sam se razboleo. To nije bilo suđeno. Osim toga što, naravno, nismo čuli ni glasa od bilo koga ko se ikada pojavio na televiziji. A onda gosti počnu da telefoniraju i da pitaju šta da obuku umesto somota i gde bi mogli da odsednu. Evo vam jedan savet. Ukoliko tražite hotel u Čiping Nortonu, najpre ćete saznati koji valja a koji ne ako pitate nekoga iz Glazgova. Ljudi koji žive u Čiping Nortonu obično ne koriste usluge lokalnih hotela. A i baš me briga šta ćete da obučete. I da, vaš bivši muž će biti tu. Verovatno će vam biti grozno, ali gledajte na to sa ove strane. Meni će biti mnogo groznije, a biće groznije čak i dragoj zlosrećnoj starici našoj prvoj susetki. Ali nažalost, kada je došlo do toga da treba da napišem članak, ja nisam uspeo da te besmislene hijeroglife prevedem kako treba. E pa, to nas je skupo koštalo. Izašlo je opširno izvinjenje. Pomenuti advokat je vikao na mene. Porodica pokojnika je vikala na mene. Urednik je vikao na mene. Vlasnik novina je vikao na mene. Dobio sam formalno napismeno upozorenje u vezi s mojom brzopletošću. Svako malo pa čujemo neku sličnu priču sa londonske berze. Neki trgovac, zaslepljen prugama na sopstvenoj košulji, pritisne pogrešno dugme na tastaturi i čitava berza izgubi deset procenata svoje vrednosti. Tako da mi je bilo strašno žao kontrolora leta na aerodromu Hitrouu koji je prošle nedelje proglašen krivim za nemar kada je pokušao da Boing 747 Britiš Ervejza prizemlji na krov aviona jedne druge kompanije. Istraga je završena prošle nedelje i presuđeno je da je u pitanju bio nesrećan slučaj, a sada kažu da otac poginulog vojnika razmišlja o tome da podnese privatnu tužbu i pokrene parnicu protiv Ljudi koji su odgovorni za smrt njegovog sina. I ja bih učinio isto to. E sad, da je on kojim slučajem bio radnik koji je zaboravio da preko noći zaključa fabričku kapiju, možda bi došlo i do pljačke. I to bi možda malo ugrozilo bilans osiguravajuće kompanije. On tada nije bio pijan. Nije ostavio vrata otvorena da vidi šta će se desiti. I šta ćemo sad? Pa, možemo da zaposlimo stručnjake za zdravlje i bezbednost da nam izmisle najbezbedniji sistem na svetu, neko ustrojstvo gde se ne postavlja pitanje novca i kakvo sigurno postoji i na Hitrouu. Ili možete reći da ljude koji drže živote drugih u svojim rukama treba shodno tome i platiti. Ali ja ne mislim da nečiji bankovni konto određuje njegovu sposobnost da se koncentriše. Plašim se da ćemo uskoro morati da prihvatimo da svaljivanje krivice ne donosi rezultate. Moraćemo da prihvatimo da će lekari, ma koliko dugo da su se obučavali, i dalje nastaviti da ljudima zabijaju igle u oči, a ne u stražnjice. Moraćemo da prihvatimo da će, s vremena na vreme, neki Land rover da izleti na prugu i da će zbog toga dva voza da se sudare. Da se okomi na nekoga. Možete otići na Island da pecate losose, ili na jedrenje u Grčku. Možete da se spustite na francusku Rivijeru i tamo opustite, ili da se naduvate kao balon i popnete sve do Amsterdama. Zbog čega onda ogroman broj Amerikanaca, kada odluči da ode u Evropu na odmor iz snova, uvek započne turneju od Nemačke? Jer, Nemačka je za odmor isto što je TV kuvarica Delija Smit za zavarivanje metala. Možda zbog toga što su za Nemačku čuli. Možda im je brat stacioniran u Visbadenu, ili im je možda otac još 1941. Ili možda Nemačka u brošurama deluje nekako primamljivo Amerikancima. Hoću reći, oba naroda imaju običaj da jedu malo više nego što bi trebalo i naklonost prema veoma velikim automobilima koje voze izuzetno loše. Obe zemlje imaju apsolutno beznadežne televizijske programe u kojima voditelji nose drečava odela i uzvikuju besmislena uputstva namenjena učesnicima. Osim toga, obe zemlje uživaju u istim britanskim izvoznim proizvodima: Beni Hil, Mister Bin, Barberi kišni mantili. Tu je zatim i pitanje ukusa. Samo bi u dvema zemljama na svetu čoveku palo na pamet da kombinuje kupatilo u boji mandarine sa ljubičastim i braon prostirkama. I samo dve zemlje mogu da se izdaju za demokratije, dok s druge strane gnjave svoje građane morem propisa i papirologije toliko velikim da bi se u njemu mogli udaviti svi stanovnici Kine. Pa i duplo više ljudi. U Nemačkoj ne smeš da kočiš kad na put izleti mali pas i moraš imati dozvolu da bi igrao golf. Reklo bi se, dakle, da su Nemačka i Amerika jednojajčani blizanci i sada ćete možda vi mudro klimnuti glavom, prisećajući se da otprilike 25% Amerikanaca ima u sebi nemačke krvi. Bilo kako bilo, veliki broj Amerikanaca provodi odmor u Otadžbini, uključujući i jedan penzionisani bračni par iz Mičigena koji se zovu Vilbur i Mirtl, koji su tamo otišli tek prošle nedelje. Mirtl je spakovala i malo mleka u prahu jer je negde načula kako Evropom haraju slinavka i šap, pa je procenila da za svaki slučaj treba da se obezbedi. Ja znam sve ovo jer znam čoveka koji im je iznajmio auto. Mnogo im se svideo, ne samo zbog toga što tako dobro priča engleski, već i zbog toga što, nasuprot svim pričama koje su čuli, ume da stoji na zadnjim nogama. Mirtl ga je pitala za savet da li da idu u Minhen jer se tamo trenutno održava sajam antikviteta, ili je možda bolje da prvo posete Frankfurt koji je, kako je čula, poznat kao Venecija Nemačke. Ali javili su se telefonom već nakon dva sata. Možda je lopov bio narkomanski zavisnik u potrazi za fiksom. Ili je možda pomislio od njih da su Nemci i uzeo im sve da se osveti za krađu očevog bicikla. Ili se možda osetio uvređeno zbog njihovih registarskih tablica. Kako bilo, siroti stari Vilbur i Mirtl nisu imali mnogo sreće s policijom, ni u Holandiji ni u Nemačkoj u koju su se kasnije vratili. Nakon samo šest sati provedenih u Evropi, rešili su da im je to sasvim dosta i da će se odmah vratiti kući. Problem je, naravno, u tome što Nemačka, iako možda na prvi pogled ima nešto zajedničko sa Amerikom, Americi nije ni najmanje slična čim malo zagrebete ispod površine. Pišem ovo iz jednog gradića po imenu Citau na granici s Poljskom. Osećam se kao kod kuće. Obično mi ovako nešto ne bi predstavljalo problem. Imao sam zapisano ime bara u kom mogu da gledam Gran Pri, a imao sam čak i adresu. Nažalost, nalazio sam se u Nemačkoj, gde ljudi, ako ne znaju šta to tačno tražite, neće hteti ništa da vam kažu. Prvi put sam primetio ovaj problem u zanosno lepom saksonskom gradiću Citau koji je, u petak u pola devet uveče, bio pust. U obližnjem gradu po imenu Cvikov u operi se dzvAz Aida, ali ispred opere nije bilo reda Ljudi koji čekaju da uđu. Radnje su bile pune skupocenih pribora za jelo, ali nije bilo kupaca. Najnoviji podaci govore da se nakon pada Berlinskog zida, iz nekih gradova čak 65% stanovništva odselilo na zapad u potrazi za poslom. Ja u to ne verujem. Ako je 65% Ljudi otišlo, onda 35% mora i dalje biti ovde. Stanovnici zapadne Nemačke trenutno plaćaju specijalan porez od 7% za novu infrastrukturu na istoku zemlje. Izveštaj Volfganga Tirza, predsednika nemačkog parlamenta, koji je nedavno procurio u javnost, daje apokaliptičnu sliku istoka kao regiona na ivici totalne propasti. Tokom godine pred ujedinjenje, u Istočnoj Nemačkoj rođeno je 220. Milijarde se ulažu u nekadašnju Nemačku Demokratsku Republiku kako bi tamo sve bilo ili sveže restaurirano ili novo. Voda iz vodokotlića pada kao na Nijagarinim vodopadima. Mobilni telefon radi svuda. Putevi su glatki kao kompjuterski ekran. Bio sam i ranije u birtijama, u Flintu u državi Mičigen i Kalgurliju u Zapadnoj Australiji. Nisu mi strana ta mesta na kojima je osvetljenje slabo a stolice se koriste kao oružje. Ali Ostertal je bio nešto sasvim drugačije. Jedina svetlost dopirala je od reklame za proizvođača piva koja je visila iznad šanka i od slot aparata u ćošku. Ali, rekao sam sebi da je to u redu. Ovo je rudarski gradić. I ja dolazim iz rudarskog gradića. Znam da se u rudarskim gradićima ne naručuje hladno Sabli vino. Vrlo brzo je jedno od bezubih čuda došlo k meni i ponudilo mi međunarodnu ruku prijateljstva. Samo što to nije bila cigareta. Onda je stvar postala malo ozbiljnija. Da li bih mogao, pitao me je, da mu objasnim šta piše na televizijskom ekranu? Stvar je u tome da, uprkos toliko hvaljenom sistemu školstva u NDR-u, on ne ume da čita. Da li ste nekad probali nešto slično: da komentarišete trku automobila koristeći isključivo reči Džima Morisona? Više nikad nećeš pogledati u njegove oči. Pretpostavljam da bi u normalnim okolnostima nabijali jedan drugome glave na slot mašinu, ali tog dana su imali mnogo bolju metu: mene, budalu sa zapada. Oni su izgubili posao, besplatna mesta u vrtiću za svoju decu i većinu prijatelja. U zamenu za to, dobili su novu kanalizaciju. Ono što ti ljudi žele više od svega jeste da se ponovo podigne Berlinski zid. Juče sam se smestio na prijatnom trgu sa jednom šarmantnom i učenom mladom Irkinjom koja ovde živi već četiri godine. Zao mi je, ali prethodne večeri sam stigao u hotel Prezidents baš nakon dva autobusa turista koji nisu mogli ni da pročitaju, a kamoli da razumeju formular za registraciju koji je sastavio neko fantastično radoznao. Ipak, prošla su tek tričava dva sata čekanja pre nego što su mi dali ključ od nečega što je zapravo bilo topionička peć sa dva kreveta. Pošto se dobrano oznojio, odlučio je da mu je potrebno jedno dugo tuširanje. Pa je i to radio sat vremena. Slušaj koliko mogu da pojačam televizor. I, boga mu, koliko taj ima prijatelja. Bilo ih je toliko da taman što ih je sve pozvao, dođe vreme i za još jednu partiju skvoša. Na posletku sam morao da pozovem recepciju i da ih zamolim da pozovu čoveka i zamole ga da spava. Razumljivo je onda što sutradan nisam bio raspoložen da ćaskam o prokletom Žan-Klodu van Damu. Nisam siguran da je to samo po sebi dovoljno da se opravda vlada sa dva centra i tri nivoa čije osoblje broji 35 hiljada ljudi, pogotovo što je većina nas dovoljno pametna da primeti razliku između nečega što potiče sa zadnjeg dela krave od nečega što potiče sa dna nekog Saudijskog naftnog izvora. Onda mi je rekla da bi vazduh bio zagađeniji da nema Saveta ministara. Pogrešna tema, bojim se. I nakon sat vremena temeljnog preispitivanja svojih stavova, to je bilo sve čega je ona mogla da se seti. Te večeri sam se prijavio u hotel gde su sobarice održavale dvadesetčetvoročasovnu trku na usisivačima. Podozrevam da je to zapravo razlog što EU nekako ne funkcioniše. Sve to zvuči vrlo turobno. Zato što sam ja lično bio u jednom od vozova i nisam uopšte ni primetio da postoji nekakav problem. Jeste, krenuli smo sa stanice Vaterlo žustrim kasom i protutnjali pored Sevenouksa lagano i dostojanstveno, ali to sam sve vreme i očekivao da će se desiti. Zbog toga sam uvek više voleo da idem u Pariz autom, avionom ili brodom; peške, pa čak i puzeći ako treba. Nego, hajde da stanemo na sekund i razmislimo. To se meni desilo prošle jeseni. Auto mi je bio na Getviku. Sleteo sam na Hern. I šta sam onda uradio? Seo u voz i otišao pravo u London, ili seo u autobus da se vozim tri sata po autoputu M25 kako bih ponovo bio sa svojim četvorotočkašem? Odgovor je, koliko je meni poznato, i dalje parkiran na aerodromu Getvik, parkingu G, red peti. Zbog toga sam i rešio da prošle nedelje odem u Pariz Eurostarovim vozom. Karta za prvu klasu koštala me je 2000 francuskih franaka, što znači da je skuplja nego avionska karta. Nisam, međutim, siguran da je Pariz bio dobra destinacija. Jasno je da je metropolitski glamur veoma izražen i da se u celom gradu dobro pije, ali poslednjih godina je ostario i postao prljav i nevaspitaniji nego ikad, ali uprkos tome nije ništa zanimljiviji, naprotiv. Ostaje vam onda mnogobrojna i nesalomiva srednja klasa, a u ovo doba godine čak je i ona zbrisala na sunčanje na neku plažu u Bijaricu. Pariz, dakle, izgleda kao kavez sa slonovima bez slonova. Ostao je bez ičega. Naravno, stanje nije toliko loše kao u Detroitu, gde ne biste mogli da pređete ni trideset metara a da vam neko ne napravi rupu u glavi kako bi posle mogao da vam ukrade nokte na nogama. Napad na vozače i otimanje auta dugo su bili privilegija samo moskovskih gangstera i urbanih Durbanaca, a sada se svakodnevno dešavaju. Iskazujući naginjanje ka desnici karakteristično za latinske zemlje, Francuzi za ovo krive imigraciju i kažu da je sve bilo u redu s Parizom pre nego što ga je preplavilo pola Makedonije. To je bilo na Monparnasu, koji nije ništa naročito, ali je račun svejedno bio urnebesno velik. A nismo još ni stigli do hrane koja je trebalo da mi, kako su me uveravali, povrati veru. Dakle, jedino što imam da kažem je sledeće: ako tražite nevaljali vikend i malo opa-cupa zabave, zaboravite na Pariz. Neko će vam tamo maznuti kondome. Veliki luk na La Defensu u Parizu. Ali bez obzira na to gde ste bili i šta ste videli, muzej Gugenhajm u Bilbau sam je po sebi dovoljan da vas obori s nogu i pomeri vam pamet. Istina je pak da ova zgrada čuči Bilbau, kao što bi Tadž Mahal legao u Barnzliju i sa istom lakoćom zaokuplja vaš vidokrug i moždane procese. Možda ste tek dopola pojeli paelju i nalazite se petsto metara dalje, a onda vas nešto povuče, kao neka nevidljiva sila, da ustanete od stola i da je još jednom pogledate. To je Aurora Borealis. To je meteorska kiša, tornado i najveličanstveniji afrički sumrak sve u jednom. To je najveličanstvenija stvar koju sam ikada video. A video sam Kristin Skot Tomas nagu. Na drugom spratu bila je izložba haljina Đorđa Armanija, koja je, rekoše mi, neočekivano dobro prošla kada je nedavno prikazana u Gugenhajmu u Njujorku. Nažalost, mene haljina može da uzbudi samo kada je na nekome pa sam pošao na prvi sprat, gde se održavala izložba televizora. To je uvek problem sa ovakvim građevinama, bilo da se radi Pompidu centru u Parizu ili o Milenijumskoj kupoli. Na najuspešnijoj izložbi koja je ikada održana u Bilbau izlagali su se motori. Ali, sa druge strane, motordžije ne zanima previše estetika. Većina njih bi pregazila more renesansne umetnosti, ako ih sa druge strane čeka Harli Dejvidson. Znao sam da su pozvali trojicu arhitekata da se takmiče za najbolji projekat. I znao sam da je posao dodeljen Kanađaninu po imenu Frenk Geri. Danas je ta porodica i dalje veliki pokrovitelj umetnosti, ali gaji i sklonost ka novcu iz državne kase. A to nas dovodi do sledećeg pitanja. Kako je Bilbao, koji spada među najsivlje, najjadnije i ružnije gradove na svetu, mogao da izdvoji 100 miliona dolara za muzej? Pošto je ovo Španija, nije lako doći do odgovora. Svako na svojoj telefonskoj sekretarici ima snimljenu poruku koja kaže da je otišao na ručak i da će se vratiti tokom septembra. Hajde, dakle, da razmotrimo činjenice. Bilbao je grad u Baskiji i novac je sakupila PNV, baskijska nacionalistička partija. To ne znam - ali znam sledeće: 1999, a to je poslednja godina za koju su brojke dostupne, poreske obveznike u Britaniji članstvo u Evropskoj Uniji koštalo je 3,5 milijarde funti. To je 60 funti po glavi svakog muškarca, žene ili deteta. E pa sad, Španija je već moderna zemlja. Žbunje je uredno potkresano, a niskonaponsko osvetljenje zamenilo je onaj oreol koji se nadvija nad zemljama Trećeg sveta fluorescentne cevi. Naravno, možda će vam reći da su oni demokratsko društvo tek poslednjih 25 godina. Ali 25 godina je puno. A šta oni rade sa svim tim kešom? Pa, ne mogu baš da nađem vezu, ali vrlo je moguće da smo vi i ja platili izgradnju Gugenhajma. Kupola je možda bila preispoljna katastrofa, ali izgleda da smo, nehotice, uspeli da izgradimo najvelelepniju građevinu koju je svet ikada video. Idite da je vidite, ali ne ulazite unutra iz dva razloga. A ipak, moglo bi biti i gore. Mogli ste da odete u Bijaric. To je bilo prvo primorsko odmaralište na svetu, a možete ga pronaći na obali Atlantika, odmah ispred onog mesta gde zapadna Francuska zaokreće pod pravim uglom i postaje Spanija. Volim i grad, koji predstavlja spoj napoleonske raskoši i oskudne viktorijanske skromnosti, a volim i brdovite predele u unutrašnjosti u kojima se mogu pronaći pećine iz kojih je pre 10. Volim hranu koja je u ovo mestašce upala iz susednog Gaskonja. U svakom slučaju, kad pada kiša, za samo pola sata vožnje kolima možete stići do Španije, gde ćete imati priliku da gledate baletane koji probadaju bikove. Onda uveče možete da odete do gradića San Sebastijan, koji ima više barova po glavi stanovnika nego bilo koji drugi grad na svetu. Pa šta onda nije u redu? Ljudi obično misle da su baskijski separatisti iz ETE niskobudžetna teroristička organizacija koja postavlja bombe na bicikle jer su automobili previše skupi. Ali kad se nađete tamo, onda nisu samo vesti. Oni ne prikupljaju novac tako što prosjače u dalekom Čikagu, već tako što teraju sve redom, uključujući i međunarodno priznate fudbalere, da plate revolucionarni porez. Video sam jednog sirotog pandurčića, tek dete, verovatno nema više od osamnaest godina, i da sam mu se prišunjao iza leđa i rekao,,Bu! Tek sam jedan dan proveo tamo kad sam, skrenuvši u jednu ulicu, video kako izgleda kada se bomba postavi na automobil. Kako je to moguće? U želji da to saznam, razgovarao sam s Karmelom Landom koji je njihov ekvivalent Gerija Adamsa i koji je naveliko citirao iz izvesne knjige po imenu Sta da kažete ako radite kao portparol za gomilu terorista. Činjenica je da Baskijska regija, ako se izuzme kratak period u toku španskog građanskog rata, nikada nije bila autonomna država. Neka su oni i direktni potomci onih prvih pećinskih ljudi, ali i Rimljani i Vandali i Vizigoti su ih zaobišli. Još od tog doba oni tvrde da su otkrili Ameriku, što je malo verovatno, kao i da su sagradili Armadu, koja je potonula. Baskijci imaju iste karakteristične osobine kao i Velšani. Velšani umeju da pevaju. Baskijsci imaju velike uši. Velšani umeju spretno da pomeraju kamenje. Baskijci svi imaju nultu krvnu grupu. Velški je opterećen zbog skoro potpunog nedostatka samoglasnika, ali to nije ništa u poređenju sa jezikom Baskijaca. Njemu se čak ni naziv ne može izgovoriti. Sve je to ludo. Mogu da shvatim zašto bi se neko borio za slobodu, veru ili zemlju. Ali ne razumem zašto bi jedan jezik bio vredan nečijeg života. Čudno je to, zar ne: nikome nikada nije palo na pamet da iskopa jezerce u svom dvorištu. Ni nedelja da prođe, a da se negde malo dete ne udavi u dvorišnom jezercetu. Ipak, problem ovog bazena na Menorki nije u tome što bi mogao da ubije neko dete. Problem je u tome što bi mogao mene da ubije. Postoji začkoljica, znate, koja je deo prvog pravila o bilo čemu što ima veze sa bazenima: oni ne rade. Već mi se ovo dešavalo. Pre pet godina sam iznajmio kuću na jugu Francuske koja je, kako je pisalo u reklami, imala bazen. I zaista ga je imala. Pošto sam želeo da sačuvam ono što je ostalo ja sam odenuo svoje ronilačko odelo a la inspektor Kluzo i utvrdio da je voda mogla da utekne jedino kroz veliku rupu na dnu bazena. Naravno, moje hitro i hrabro delanje obezbedilo je da voda više ne curi, ali je takođe značilo da je čitavih osam sad pumpa radila na prazno. Ali moja žena je odlučna i bahato odmahuje rukom na moj predlog da nabavimo rezervoar koji će se puniti kišnicom i da ga malo naherimo kako bi imao i dublji kraj. Čak sam predložio da možemo odozdo i da ga grejemo na vatri, ali me je ona udarila novinama po glavi. Tako da sam sproveo malo istraživanje i izgleda da se hlorisani decoubica može postaviti za 20 hiljada funti. U carstvu bazenoposednika do te mere je izražen takmičarski duh da bi se češirski prodavac automobila ugušio od zavisti. Na prvom mestu je problem temperature. Vaš bazen mora biti topliji nego bilo koji drugi u susedstvu. Zatim je tu muzika. Jedan moj prijatelj po imenu Džambo nedavno je u svojoj kući na ostrvu Hejling postavljao bazen, da bi tek onda saznao da ne možeš da kopaš dublje od metra kada se nalaziš tako blizu mora. Na kraju je dobio bazen koji ima dva plitka kraja, a povezuje ih plićak. E, pa onda će vam biti potreban čistač bazena. Najbolji koji sam ja video bila je ogromna stvar nalik na pauka koji maše nožicama i usisava sve što pored njega prođe. Vlasnik je bio veoma ponosan na njega, a onda veoma besan, kada mu je jedan moj prijatelj dao pljeskavicu i on je potonuo. Da sve bude još gore, polazak je po rasporedu letenja bio u 11:30 uveče, što je značilo da je raspored imao pre toga ceo dan na raspolaganju i sasvim dovoljno vremena da se poremeti. Ne znam ni ko si, kapetane, ali iskreno se nadam da gajiš sklonosti ka maloletnim transseksualcima sa Tajlanda i da će tvoje kolege to otkriti. Nisam osvetoljubiv čovek, ali gorim od želje da te od sada, pa sve dok je sveta i veka, uvek svrbi tamo gde ne možeš da se počešeš. Dobili smo samo čašu od stiropora s nečim vrućim. S čim, u to nisam siguran. Možda je bio čaj, a možda je bila i goveđa supa. Užina se sastojala od sendviča sa parčetom nečeg ružičastog koje je bilo tanje od sloja farbe na lančiji iz 1979. Debela porodica s moje leve strane, odevena od glave do pete u adidas, uspela je negde da nađe pomfrit. Bio je to neverovatan uspeh, jer su sve prodavnice bile zatvorene. Sa moje desne strane bila je mnogo mršavija porodica, takođe odevena u adidasovu odeću, i pokušavala da malo odspava na dresovima Mančester Junajteda koje je koristila kao jastuke. Do pola dva sam već spao na čitanje uputstva na aparatima za gašenje požara i razmatranje o početku rata hranom. Shvatio sam kako to ipak nije dobra ideja jer je hleb od kojeg su besplatni sendviči bili napravljeni bio dovoljno tvrd da ubije čoveka, a fil je bio previše lagan da bi leteo kako treba. Napokon je kapetan Džejms T. Tek kad smo uzleteli i uspavali se, kapetan Ludak se javio preko zvučnika da nam objasni šta je pošlo naopako. Oh, nije li to divno. Znači, dovešćete nas kući sa četiri sata kašnjenja, odvajate nas od prtljaga, ni u jednom trenutku se ne izvinite i na kraju smislite najgori izgovor koji sam u životu čuo. Kako je moguće da je bilo previše vruće, imbecilu jedan? Ono što me je zabezeknulo bilo je strpljenje mojih saputnika. Uopšte se nisu žalili. Tiho su sedeli na aerodromu i jeli svoje plastično meso. Problem je u tome što smo na sve to navikli, kao i na mnogo drugih stvari. Očekujemo da će ona malena deonica puta na kojoj nema zakrčenja biti okićena kamerama. Očekujemo da će voz kasniti i da će podzemna železnica eksplodirati. I možda ste pomislili da je to neprimereno kao kad bi se gaće reklamirale u sred fudbalske utakmice. Gledate dokumentarac o insektima. I to s pravom. Uloga savremene muzike uvek je bila u tome da nervira roditelje. Kada sam ja početkom sedamdesetih gledao Top of the Pops moj otac bi dobio izgled čoveka koga je neko ubo šrafcigerom u vrat. Bio je to čovek koji je jezikom pop muzike govorio sa istim elanom sa kojim ja govorim francuski. Voleo je uvek da naglasi o kome govori, o onoj grupi Kvin ili onim T-Reksovima. Pa ipak, dvadeset godina kasnije, i ja sam se našao u istoj situaciji, pa ne mogu da razlikujem haus i garaž. Meni je sve to isto. Ovo je nesumnjivo razlog zbog koga je drugi program BBC- ja postao najslušanija stanica. Pa ipak, ukoliko slušate isključivo drugi program, postajete izolovani od zahuktalog sveta savremene muzike. Više ne pratite ni Top of the Pops. Izdavačke kuće ne mogu da stave flajer pod brisač svakog Volvoa u ovoj zemlji, pa se zato ove Ibica kompilacije reklamiraju u sred emisija koje volite da gledate. Možda niste čuli za Vilijama Orbita, ali prepoznaćete njegovu pesmu zato što je to Barberov Adađo za gudače. Slušanje ove muzike isto je kao da vam neko kroz glavu provlači hermelinovo krzno. Kad bi med imao zvuk, evo kako bi zvučao. Naravno, ovu muziku nećete slušati onako kako ste 1976. Tada je slušanje albuma bilo posao za sebe dok je ova elektronska muzika zvučni tapet, nešto što pustite dok radite nešto drugo. Mobi je naročito dobar. A počećete i da saznajete za još neke bendove koji vam se dopadaju. Rejdiohed, Toplouder, Koldplej, Dajdo, Dejvid Grej, Stereofoniks. Možda ste tokom prethodnih godina čuli za ova imena, pa ste možda, kao i ja, pretpostavili da lupaju po baštenskim garniturama i to obrađuju na kompjuteru i da snimaju zvuke kompresora da bi vaša deca mogla to da slušaju, ali nije tako. Ali ako sredovečni ljudi mogu da raspravljaju o najnovijem miksu sa Ibice i rasponu glasa Džoa Vošborna iz grupe Toplouder, onda naša deca neće imati kud. On nema prirodnih neprijatelja. Nije sklon vožnji motociklom. Ima takav metabolizam da bi mogao da svari kamen. I tako, da bi osigurala da čitav svet ne pregaze krda dvotonaca, priroda je slonu stavila tempiranu bombu u usta: slabe zube. Najstariji dokaz o postojanju čoveka pronađen je pre tri godine u blizini Johanezburga. Ime mu je Malo stopalo i od njega nije mnogo toga ostalo. Ovakve stvari se stalno viđaju. Arheolozi neprekidno iskopavaju mrtve sveštenike na poljima u Linkolnširu i tvrde da su ovi umrli u doba Reformacije pošto su ih kuvali u kiselini, spalili, obesili, udavili, raščetvorili, spljeskali, a onda ponovo raščetvorili za svaki slučaj. I zašto je onda Vladane davno saopštila da će izdvojiti 35 miliona funti za borbu protiv bolesti zuba? Zašto su rekli da siromašna deca sada mogu da dobiju besplatnu četkicu za zube u Nacionalnoj zdravstvenoj službi? E pa, zato što se ministar zdravlja koji je izmislio ove mere zove Hejzel Blirs. To znači da je žena u pitanju. Dok sam bio samac, kod zubara sam otišao samo jednom, kad me je boleo zub. Rekao mi je da bi trebalo da mi plombira sve zube, osim dva kod kojih treba prvo da očisti kanale. Sledećih petnaest godina nisam išao kod zubara i nije bilo nikakvih problema. Nije me posećivala porodica Zadahović, niti njihov problematični sin Smrda. Niko ne umire od kvarnih zuba. Uvek je to neki drugi deo tela koji otkaže, ali uprkos tome, mi ne idemo kod lekara dva puta godišnje da radimo generalku. Hajde, doco, nema nikakvih problema vidljivih na prvi pogled, ali želim da mi pregledate svaki deo tela u sitna crevca. Problem je u sujeti. Postoje četiri različite vrste zuba. Postoje očnjaci koji služe za kidanje mesa u komadima. Postoje sekutići koji sitne. Postoje pretkutnjaci koji gnječe meso. Američki zubi se ne dobijaju upotrebom paste za zube i običnog konca. Niti ćete imati zube kao Viktorija Bekam nakon izbeljivanja zuba kod zubara. Postoje i druge nepogodnosti. Rekli su mi da nakon operacije ne samo da izgledate drugačije, već da drugačije i zvučite. Jedino što znamo jeste da svi ljudi sa američkim kljovama izgledaju potpuno isto. Ukoliko doživite neku užasnu nesreću, neće moći da vas identifikuju po zubima zato što su oni izvađeni iz istog šteka na Beverli Hilsu kao i svi ostali. Ipak, oduvek me je zanimalo sledeće: kako su uopšte kog đavola ušli u Evropu? E pa, prošle nedelje sam to pronašao. A šta italijanska policija čini da ih u tome spreči? A da vidite samo njihove patrolne brodove. Zaboravite superjahte sa Antiba. Zaboravite trkačke brodove prve klase. Dakle, policajci dobro izgledaju i mogu da se kreću vrlo brzo. Vidite, zarada od krijumčarenja ljudi tolika je da vam se prosto zavrti u glavi. Trenutno je tarifa za put u jednom pravcu 800 dolara po osobi, i sa 40 Ljudi u brodu to izađe na 32 hiljade dolara po turi. Da bi se borili protiv ove pojave, policajcima je sada dozvoljeno da zadrže brodove koje uhvate i da ih zatim koriste protiv krijumčara. Dobrodošli, dakle, na najveće pomorsko trkalište koje je svet ikada video. Evo u čemu je problem. Čim mafijaški brod krene iz Albanije to registruju italijanske radarske stanice koje usmeravaju policijske brodove ka njihovoj meti. Ne možete prosto da zamolite kapetana da prikoči, pošto on to neće uraditi. On 70 vozi kao da ga smrt juri i neće stati čak ni kad stigne do obale. Ovo je neverovatno opasno. A zaista, da li se ovoliki rizik isplati? Hoću reći, siroti putnici sa ovih brodova prodali su sve što su imali da plate ovu jednu priliku za slobodu, i koje su im onda šanse kada ih vrate tamo odakle su krenuli nakon 30 dana pritvora? A osim toga, mafija trenutno vodi marketinšku kampanju koju su, rekao bih, maznuli od Rajanera. Ukoliko vas uhvate u prvom navratu, imate još dve vožnje. Ali postoji nešto što vas obavezuje - lanci, da budem precizniji. Sta, dakle, treba uraditi? Dejvid Blanket je prošle nedelje govorio o ublažavanju zakona o imigraciji, čime će se ljudima koji poseduju neku posebnu veštinu dopuštati da u Britaniji dobiju radnu dozvolu. Da bismo ovo sprečili, mi moramo da se borimo protiv ljudi koji su ove nesrećnike uvalili u dugove još pre nego što su ovamo stigli. Moramo da se borimo protiv mafije. Naravno, 4500 britanskih vojnika mesecima je boravilo u Makedoniji, i pokušavalo baš to da uradi. Porotnici su najveći krivci Čitave nedelje razni borci za slobode građana trčkaraju na sve strane kao opareni, zbog toga što je vlada predstavila nov predlog zakona po kome optuženi neće imati automatsko pravo na suđenje sa porotom. Sta tu ima loše? Kad god upoznam nekog, ja odmah uočim sitne detalje, poput kose, cipela, očiju, i u roku od pet sekundi donosim odluku da li mi se taj neko dopada ili ne. U običnom svakodnevnom životu nije bitno to što u devet od deset slučajeva pogrešim. Odbrana bi mogla da tvrdi sve dok ne poplavi u licu da je njihov klijent bio u Maroku toga dana kada je zločin počinjen. Mogli bi da mi pokažu karte koje to i dokazuju i da izvuku voditelje Dejvida Atenboroa i Majkla Palina kao pouzdane svedoke. Znam ljude, ljude bistrog pogleda i čiste kose, koji su potpuno istu stvar uradili dok su služili kao porotnici. A zemlja je puna drugih ljudi koji redovno i sa predumišljajem gledaju televizijske sapunice. Jednom sam upoznao devojku koja je mislila da postoje dva meseca i da komarci mogu da probuše rupu u zidu. Džon Vodam, predsednik grupe Liberti za slobode građana, rekao je da ukidanje porote predstavlja napad na pravičnost pravosudnog sistema. I šta ima pravično u tome da od mene neko zatraži da sedim na jednom od onih suđenja za proneveru koja traju i do godinu dana? E, to se bogami neće desiti. Imate genijalca sa Kembridža koji petnaest godina izvodi zadivljujuću mućku kako bi plaćao manji porez. Onda neki od najvećih pravnih umova u zemlji zaključe da to u stvari nije bila utaja, nego neplaćanje poreza. I na kome je odluka o tome ko je od njih u pravu? Gomila ljudi iz Mekdonaldsa i Kvik- fita. Jer zasigurno postoji izvestan broj sudija kojima ne može da prođe radni dan a da ne naprave lapsus. Da biste se kvalifikovali za sudiju, trebalo bi da ste bar u nekom periodu života pokazali natprosečnu istrajnost. Kada se sve ovo uzme u obzir, mislim da će sudije i prekršajne sudije učiniti ove nove okružne sudove pravičnijim, bržim i jeftinijim. Ne vidim nikakav smisao u slaganju nijanse sudijine kože sa bojom kože optuženog i zaista ne razumem te nove ideje o takozvanoj nagodbi. Po njima, što pre priznate krivicu, to će manja biti kazna. One pomažu da se oblikuju politika vlade i korporativna politika. U svetu današnjice, gušimo se pod težinom informacija koje nam pristižu u domove. Imamo internet i neprekidni dotok vesti sa televizije. Mi u Britaniji više čitamo novine nego stanovnici bilo koje druge evropske zemlje. Kada imate dvadeset godina, znate sve. Uzmimo za primer rat na Kosovu. Koliko sam ja mogao da shvatim, bio je to apsurdni poduhvat. Uveren da sam sve shvatio kako treba, izrazio sam svoje mišljenje pred jednim Amerikancem po imenu Džejms Rubin. On je radio sa Medlin Olbrajt na Balkanu i vrlo je moguće da je imao Slobodanov broj memorisan u svom mobilnom telefonu. A kakva je to samo svađa ispala. I tako me je urnisao. Sljuštio je sve moje argumente kao pomorandžu. Priča se nastavlja nekoliko nedelja kasnije, kada sam na jednoj večeri upotrebio Rubinove argumente u razgovoru sa čovekom koji je sedeo levo od mene. Nažalost, bio je to bankar iz Amerike koji je, kako se ispostavilo, ugovorio detalje nekakve saradnje između srpske telefonije i Pape. Kako ću ikada i saznati da li sam u pravu, kada su jedine informacije koje dobijamo izjave zvaničnika i spekulacije i istraživanja koja nam govore da 107% 76 svetskog stanovništva misli kako je Toni Bler Bog? A 0% misli da je on lakrdijaš u velikom opasnom ego tripu. I šta onda, imajući ovo u vidu, mislimo mi o evru? Ankete ukazuju na to da je nekih 80% protiv, dok je oko 18% za. Ja sam prošle godine mislio da je uvođenje evra jednako glupo kao kad bi pokušao da podigneš krov na kući pre nego što sagradiš zidove. Onda sam proveo čitavo leto na putu po Evropi, od poljsko- -nemačke granice do severozapadnog kraja Španije, od Bresta u Bretanji do kraja Italije. I shvatio sam tada da imamo mnogo štošta da naučimo od evropskih suseda; više nego oni od nas. Na primer, šta je dobra kafa. Ispostavlja se, međutim, da pre nego što neka zemlja mo

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови
• Администрација

• Net.hr chat prijava
• Gole koke youtube
• U mome stanu --> POŠALJI FACEBOOK Valentina na sms broj 880000
• Seks sa macehom
• Gdje upoznati nekoga
• Zene za seks srbija
• Erotika gratis
• Kurve srbija
• Masaža u zagrebu oglasi
• Sex and the city series online

• Генерална [68]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom